Svake godine u martu mesecu širom sveta se obeležava Svetski dan bubrega. 850 miliona ljudi na svetu ima oslabljenu bubrežnu funkciju, ovaj broj i dalje nastavlja da raste, prevencija hronične bolesti bubrega je zato važnija nego ikada, tim povodom odgovore na neka od glavnih pitanja dao nam je doktor medicinskih nauka, načelnik centra za hemoijalizu u Tutinu dr Nedim Hamzagić.
Šta je hronična bubrežna bolest?
Hronična bubrežna bolest je sindrom koji traje minimalno tri ili više meseci a nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i ireverzibilnog smanjenja bubrežne funkcije. Bubrezi postaju manje sposobni da obavljaju svoju funkciju.
Koje sve funkcije obavlja bubreg?
Bubrezi imaju čitav dijapazon po život značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih organa i organizma u celini. Zaduženi su za regulacija vode i elektrolita u organizmu. Imaju ulogu “filtera”, uklanjaju štetne produkte metabolizma (ureu i kratinin). Luče hormon (eritropoetin), koji je neophodan za regulaciju krvne slike, regulišu krvni pritisak. U bubrezima se vitami D pretvara u aktivni oblik.
Šta dovodi do slabljenja funkcije bubrega?
Sve statistike ukazuju na 3 najčešće bolesti koje mogu dovesti do slabljenja funkcije bubrega, kao najznačajni uzročnik je šećerna bolest 28%, zatim, povišen krvni pritisak 25%, upale bubrega (glomerulonefritisi) 21% svih slučajeva.
Koji simptomi mogu ukazati na bubrežne bolesti?
U početnom stadijumu bubrežna oboljenja često mogu biti bez simptoma, ako se jave simptomi oni su često nespecifični. Na ove bolesti treba posumnjati ako se pojave testasti otoci potkolenica, lica, ako se javi potreba da se noću ustaje i mokri ili ako se jave pojačana žeđ ili grčevi u mišićima noge, mučnina, povraćanje, gušenje, malaksalost.
Problem kod pacijenata je taj što se kasno jave lekaru, ne dolaze redovno na kontrole. Veliki broj pacijenata se javi lekar tek u 4 ili 5 stadijumu bolesti, kad je već kasno za efikasno lečenje i teško može doći do oporavka bubrega.
Da li su i neki lekovi zabranjeni?
– Za bubrežne bolesnike je važno da izbegavaju uzimanje nefrotoksičnih lekova, jer neretko se pacijenti leče sami. Najopasniji su tzv. nesteroidni antireumatici, diklofeni, brufeni, koji imaju toksično dejstvo na bubrege, i dovode do rapidnog pogoršanja.
Da li ti lekovi mogu da oštete bubrege i kod zdravih osoba?
– Naravno. Upotreba ovih lekova posle izvesnog vremena može da dovede do intersticijskog nefritisa. Na sreću, ova bolest se ne javlja toliko često, i na vreme može da se izleči.
Koje preglede treba da obave osobe koje kod sebe prepoznaju navedene simptome?
-Potrebno je da urade biohemijske analize, ureu i kreatinin u krvi, analizu urina, krvnu sliku, neophodno je uraditi i analizu elektrolita, kalijuma, kalcijuma, fosfora, kontrola krvnog pritiska kao i ultrazvučni pregled bubrega.
|
Navike koje loše utiču na
bubrege:
* ne kontrolišete krvni pritisak * koristite cigarete * ne hranite se pravilno, * koristite mnogo soli u ishrani * ne pijete dovoljno vode * preterujete s alkoholom * izbegavate vežbanje I fizičku aktivnost * uzimate lekove bez saveta lekara * uzdržavate se od odlaska u toalet |
A ukoliko postoji porodična predispozicija za bolesti bubrega?
– Ukoliko postoji pozitivno porodično opterećenje, pregled urina i biohemijske analize krvi trebalo bi da se rade češće. To isto važi i za osobe koje se nalaze u rizičnoj grupi za oboljenje, jer je kontrola koncentracije albumina i proteina u urinu kod njih veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.
Da li uzimanje tečnosti pogoduje bubrezima?
-Optimalan unos vode je najbolja prevencija u sprečavanju poremećaja rada bubrega. Voda je značajna jer sprečava nastanak mikrokalkuloze u bubrezima, a samim tim i uporne urinarne infekcije koje se javljaju kao posledica formiranja kamena i peska. Količinu vode koju je poželjno konzumirati zavisi od više faktora i treba je individualno prilagoditi. Optimalno je oko 2 litra tečnosti dnevno dok kod fizičkih radnika koji gube dosta tečnosti putem znoja ta količina može biti i više od 4 litra.
