Dom zdravlja Tutin

Zvanična internet prezentacija

Svetski dan bubrega: dr Nedim Hamzagić, jedna od deset odraslih osoba ima oslabljenu bubrežnu funkciju

Svake godine u martu mesecu širom sveta se obeležava Svetski dan bubrega. 850 miliona ljudi na svetu ima oslabljenu bubrežnu funkciju, ovaj broj i dalje nastavlja da raste, prevencija hronične bolesti bubrega je zato važnija nego ikada, tim povodom odgovore na neka od glavnih pitanja dao nam je doktor  medicinskih nauka, načelnik centra za hemoijalizu u Tutinu dr Nedim Hamzagić.

Šta je hronična bubrežna bolest?

Hronična bubrežna bolest je sindrom koji traje minimalno tri ili više meseci a nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i ireverzibilnog smanjenja bubrežne funkcije. Bubrezi postaju manje sposobni da obavljaju svoju funkciju.

Koje sve funkcije obavlja bubreg?

Bubrezi imaju čitav dijapazon po život značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih organa i organizma u celini. Zaduženi su za regulacija vode i elektrolita u organizmu. Imaju ulogu “filtera”, uklanjaju štetne produkte metabolizma (ureu i kratinin). Luče hormon (eritropoetin), koji je neophodan za regulaciju krvne slike, regulišu krvni pritisak. U bubrezima se vitami D pretvara u aktivni oblik.

Šta dovodi do slabljenja funkcije bubrega?

Sve statistike ukazuju na 3 najčešće bolesti koje mogu dovesti do slabljenja funkcije bubrega, kao najznačajni uzročnik je šećerna bolest 28%, zatim,  povišen krvni pritisak 25%, upale bubrega (glomerulonefritisi) 21% svih slučajeva.

Koji simptomi mogu ukazati na bubrežne bolesti?

U početnom stadijumu bubrežna oboljenja često mogu biti bez simptoma, ako se jave simptomi oni su često nespecifični. Na ove bolesti treba posumnjati ako se pojave testasti otoci potkolenica, lica, ako se javi potreba da se noću ustaje i mokri ili ako se jave pojačana žeđ ili grčevi u mišićima noge, mučnina, povraćanje, gušenje, malaksalost.

Problem kod pacijenata je taj što se kasno jave lekaru, ne dolaze redovno na kontrole. Veliki broj pacijenata se javi lekar tek u 4 ili 5 stadijumu bolesti, kad je već kasno za efikasno lečenje i teško može doći do oporavka bubrega.

Da li su i neki lekovi zabranjeni?

– Za bubrežne bolesnike je važno da izbegavaju uzimanje nefrotoksičnih lekova, jer neretko se pacijenti leče sami. Najopasniji su tzv. nesteroidni antireumatici, diklofeni, brufeni, koji imaju toksično dejstvo na bubrege, i dovode do rapidnog pogoršanja.

Da li ti lekovi mogu da oštete bubrege i kod zdravih osoba?

– Naravno. Upotreba ovih lekova posle izvesnog vremena može da dovede do intersticijskog nefritisa. Na sreću, ova bolest se ne javlja toliko često, i na vreme može da se izleči.

Koje preglede treba da obave osobe koje kod sebe prepoznaju navedene simptome?

-Potrebno je da urade biohemijske analize, ureu i kreatinin u krvi, analizu urina, krvnu sliku, neophodno je uraditi i analizu elektrolita, kalijuma, kalcijuma, fosfora, kontrola krvnog pritiska kao i ultrazvučni pregled bubrega.

  Navike koje loše utiču na bubrege:
* ne kontrolišete krvni pritisak
* koristite cigarete
* ne hranite se pravilno, * koristite mnogo soli u ishrani
* ne pijete dovoljno vode
* preterujete s alkoholom
* izbegavate vežbanje I fizičku aktivnost
* uzimate lekove bez saveta lekara
* uzdržavate se od odlaska u toalet

A ukoliko postoji porodična predispozicija za bolesti bubrega?

– Ukoliko postoji pozitivno porodično opterećenje, pregled urina i biohemijske analize krvi trebalo bi da se rade češće. To isto važi i za osobe koje se nalaze u rizičnoj grupi za oboljenje, jer je kontrola koncentracije albumina i proteina u urinu kod njih veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.

Da li uzimanje tečnosti pogoduje bubrezima?

-Optimalan unos vode je najbolja prevencija u sprečavanju poremećaja rada bubrega. Voda je značajna jer sprečava nastanak mikrokalkuloze u bubrezima, a samim tim i uporne urinarne infekcije koje se javljaju kao posledica formiranja kamena i peska. Količinu vode koju je poželjno konzumirati zavisi od više faktora i treba je individualno prilagoditi. Optimalno je oko 2 litra tečnosti dnevno dok kod fizičkih radnika koji gube dosta tečnosti putem znoja ta količina može biti i više od 4 litra.

dr sci med Nedim Hamzagić
  Biografija dr Nedim Hamzagić  

Nedim Hamzagić rođen je u Tutinu 1987. godine, gde je sa odličnim uspehom završio osnovnu i srednju školu. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu upisao je 2005. godine, a diplomirao 2011. godine. Od 2012. godine radi u Službi za hemodijalizu u Domu zdravlja Tutin, gde trenutno obavlja funkciju načelnika Službe. 2014. godine upisao je Akademske doktorske studije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, na izbornom području Eksperimentalna i klinička interna medicina, modul nefrologija. Doktorsku disertaciju odbranio 2019. godine.   Učesnik je većeg broja Evropskih kongresa nefrologa – Amsterdam 2014, London 2015, Madrid 2017, Kopenhagen 2018.   Autor je i ko-autor većeg broja naučno istraživačkih radova iz oblasti interne medicine, nefrologije.   Član je Lekarske komore Srbije LKS, Udruženja nefrologa Srbije UNS, Evropskog udruženja nefrologa ERA-EDTA.
Dom zdravlja Tutin © 2018