Dom zdravlja Tutin

Zvanična internet prezentacija

Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti – 21. septembar 2016

– Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen 21. septembra 1994. godine, kada su se udruženja za borbu protiv ove bolesti i druge organizacije širom sveta ujedinile u naporima da se podigne svest o bolesti i njenom uticaj na porodice, zajednice i nacije.
alchajmerova bolest
– Alchajmerova bolest je degenerativni moždani poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba koji uništava neurone i veze u moždanoj kori što dovodi do značajnog gubitka moždane mase. Dovodeći do postepenog, nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i, na kraju, sposobnosti za staranje o sebi. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer 1906. godine.

– U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 18 miliona osoba, a procenjuje se da kod nas oko 100.000 osoba ima ovu bolest ili neku vrstu demencije, koje predstavljaju mentalno propadanje u najmanje dve oblasti, kao što su pamćenje, govor, prostorna orijentacija.

– Na Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, stručnjaci poručuju da iako je prošao vek od kako je otkrivena ta bolest, a za nju još uvek nema leka. Iako nema preciznih podataka, procenjuje se da u Srbiji oko deset odsto osoba starijih od 65 godina ima tu bolest, a manje od četiri odsto bolesnika uzima potrebnu terapiju. Brz život i stres, često nas čini zaboravnim. Međutim, onog trenutka kada počnete da zaboravljate novije događaje, sastanke, imena i lica, predmete u kući, ali i kada, na primer, ne možete da se orijentišete gde se nalazite, tada treba potražiti pomoć lekara.
Prvo to deluje smešno, prave šale na račun zaboravljanja, a posle to dobija malo ozbiljniji tok. Tok bolesti ide tako što propadaju sve kognitivne funkcije. Ustvari čovek gubi ono što ga čini čovekom. Sve one osobine čitanja, pisanja, intelektualnog rada i posle gubi ideje kako treba da se radi neka motorna radnja.

– Metode kojima se danas borimo protiv te bolesti, jesu lekovi koji bi zaustavili njeno širenje, međutim, oni najefikasniji i dalje se ispituju.

– Najveći problem pri postavljanju dijagnoze Alchajmerove bolesti u Srbiji jeste kasno javljanje ovih bolesnika lekaru. Početni stadijumi demencije, koji se odlikuju zaboravljanjem događaja koji su se nedavno desili i razgovora s Alchajmerova bolestosobama u poslednjih nekoliko sati, teškoćama u nalaženju reči i pamćenju novih informacija, često bivaju zanemareni i smatraju se normalnim za starost. Starost se ne sme poistovetiti s demencijom jer je u pitanju bolest koja nije deo normalnog procesa starenja. Bitno je istaći da lekovi postoje, a zasad zvanično prihvaćena terapija Alchajmerove bolesti jeste ona koja podrazumeva stabilizaciju bolesti, što znači da ne možemo znatno uticati na uzrok, ali
možemo na simptome bolesti.



-Broj obolelih od Alchajmerove bolesti povećava se starenjem, s toga stručnjaci svim osobama koje odu u penziju savetuju da se zdravo hrane, da budu fizički aktivne i da ne prestanu da rade na sebi.

Dom zdravlja Tutin © 2018